<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>земја &#8211; Арт кујна</title>
	<atom:link href="https://artkujna.mk/tag/%d0%b7%d0%b5%d0%bc%d1%98%d0%b0/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Thu, 06 Jun 2024 09:24:45 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.9.4</generator>

<image>
	<url>https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2021/11/cropped-LOGO-ART-KUJNA-32x32.gif</url>
	<title>земја &#8211; Арт кујна</title>
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Две третини од почвите во Европа се нездрави: Како да го подобриме здравјето на земјата?</title>
		<link>https://artkujna.mk/dve-tretini-od-pochvite-vo-evropa-se-nezdravi-kako-da-go-podobrime-zdravjeto-na-zemjata/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 06 Jun 2024 09:21:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[ТОП 5]]></category>
		<category><![CDATA[ЕУ]]></category>
		<category><![CDATA[земја]]></category>
		<category><![CDATA[настан]]></category>
		<category><![CDATA[почва]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=39557</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>На 13ти јуни во просториите на Europe House Skopje ќе се одржи настан кој има за цел да ја информира јавноста и сите засегнати страни за состојбите на почвата и потребата за нејзина заштита, при што ќе бидат презентирани и можности за финансирање на проекти кои се стремат кон остварување на мисијата. Настанот е наменет за земјоделци и сопственици на парче земја, но и за сите оние поединци кои сакаат да се едуцираат на темата почва ]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-binyaminmellish-169523-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>Деградацијата на почвата, главно поради прекумерните и несоодветни човекови активности и<br>индустриските процеси, влијаат на нејзиното здравје и квалитет преку физичко оштетување и<br>внесувањето на загадувачи. </p>



<p>Истражувањата предводени од Европската Унија покажале дека две третини од почвите во Европа се „нездрави“, што значи дека нивниот капацитет да обезбедат низа екосистемски услуги (храна, чиста вода, живеалиште за организмите кои живеат во неа) е нарушен, и тоа предизвикува низа сериозни економски, еколошки и општествени последици.</p>



<p>На 13ти јуни во просториите на Europe House Skopje со почеток од 9:30ч ќе се одржи настанот<br>„Проект NATI00NS &#8211; Европска мисија за спроведување на договорот за унапредување на<br>здравјето на почвата и можности за финансирање“ кој има за цел да ја информира јавноста и<br>сите засегнати страни за состојбите на почвата и потребата за нејзина заштита, при што ќе бидат<br>презентирани и можности за финансирање на проекти кои се стремат кон остварување на<br>мисијата. </p>



<p>За оние кои не можат да присуствуваат физички, ќе биде обезбеден онлајн пренос од<br>настанот преку апликацијата ЗУМ.</p>



<p>Европската Унија во 2021 год. ја започна амбициозната мисија „Договор за почвата за Европа“ која<br>цели до 2030 год. да создаде 100 регионални т.н. Живи лаборатории и светилници (Living labs<br>and Lighthouses), кои ќе служат како центри за ширење на знаење и иновации, заеднички креирајќи<br>и тестирајќи практики и решенија за подобрување на здравјето на почвата. </p>



<p>За спроведувањето на гореспоменатата мисија воспоставен е проектот NATI00NS преку кој се пренесуваат клучни пораки за подигнување на свеста, како и подготвување на регионалните и националните чинители од сите европски земји да аплицираат и ги имплементираат своите идеи за подобрување на здравјето на почвата.<br></p>



<p>Настанот е во организација на BioSense Институтот од Србија и Здружението за еколошка<br>едукација и одржливо живеење ЈЕС ФОР ЛЕС, кои стапија во партнерство со Земјоделскиот<br>Институт &#8211; Скопје која е водечка истражувачка институција со богато знаење и експертиза на тема<br>почви и одржливи земјоделски практики, за да направат заеднички напори да ја информираат и<br>едуцираат јавноста за овие теми.</p>



<figure class="wp-block-gallery has-nested-images columns-default is-cropped">
<figure class="wp-block-image size-large"><img decoding="async" width="1024" height="576" data-id="39558" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png-1024x576.png" alt="" class="wp-image-39558" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png-1024x576.png 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png-300x169.png 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png-768x432.png 768w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png-1536x864.png 1536w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/nee_round2_north-macedonia_png.png 1600w" sizes="(max-width: 1024px) 100vw, 1024px" /></figure>
</figure>



<p><br><strong>За кого е наменет настанот?</strong><br></p>



<p>Истражувачи и експерти, земјоделци и сопственици на парче земја, претставници од граѓански<br>здруженија и бизнис секторот, како и поединци кои имаат зелени бизнис идеи, потоа локални<br>заедници, студенти, владини претставници и сите оние поединци кои сакаат да се едуцираат на<br>тема почва и да се информираат за мисијата „Договор за почвата за Европа“ и проектот NATI00NS,<br>како и можностите за финансирање.<br></p>



<p><strong>Што точно ќе се случува на настанот?</strong><br></p>



<p>Настанот има едукативен и информативен карактер. Гостите-експерти од Институтот BioSense<br>подетално ќе ја објаснат мисијата и проектот, а ќе дадат и насоки за концептот и критериумите за<br>аплицирање за Живите лаборатории и светилници. </p>



<p>Претставник од здружението за социјални иновации АРНО ќе информира за дополнителни можности за финансирање од областа на зелени идеи вклучувајќи и такви кои целат да ја заштитат почвата. </p>



<p>Како дел од настанот ќе се одржи и панел дискусија на тема „Oдржливи наспрема конвенционални земјоделски практики кај нас: можности, препреки и како тие влијаат на здравјето на почвата“ на која својата експертиза и гледишта ќе ги споделат двајца професори од Земјоделскиот Институт, како и успешни производители кои се занимаваат со органско и пермакултурно производство од нашата земја.<br></p>



<p>После завршување на официјалниот дел предвиден е коктел со можност за неформално<br>вмрежување.<br>Повеќе информации: https://www.nati00ns.eu/mecedonia-nee-2024<br>Задолжителна регистрација на линкот: https://www.nati00ns.eu/form/macedonia-form-2024</p>



<p></p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Среќата е под валканите нокти</title>
		<link>https://artkujna.mk/%d1%81%d1%80%d0%b5%d1%9c%d0%b0%d1%82%d0%b0-%d0%b5-%d0%bf%d0%be%d0%b4-%d0%b2%d0%b0%d0%bb%d0%ba%d0%b0%d0%bd%d0%b8%d1%82%d0%b5-%d0%bd%d0%be%d0%ba%d1%82%d0%b8/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 06 May 2022 07:39:56 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[ТОП 5]]></category>
		<category><![CDATA[земја]]></category>
		<category><![CDATA[микроорганизми]]></category>
		<category><![CDATA[садење]]></category>
		<category><![CDATA[среќа]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=28767</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="960" height="633" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay.jpg 960w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay-300x198.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay-768x506.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /></div>Понекогаш суперхероите доаѓаат во микронски пакувања, како што е случај и со Mycobacterium vaccae, добра бактерија, која се наоѓа насекаде во почвата, а научните истражувања покажале дека таа влијае на група неврони кои се одговорни за производството на серотонин, често наречен хормон на среќата. Затоа, засадете барем еден босилек во саксија – без ракавици!]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="960" height="633" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay.jpg 960w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay-300x198.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/05/sadenje-Pixabay-768x506.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /></div>
<p>Од памтивек, темата за доброто и злото се користи во народните приказни, поговорки, приказни, а од неодамна и во филмови, цртани, видео игри, па дури и во реклами. Пред сè, поучно затоа што отсекогаш нè поттикнуваше да бидеме на страната на доброто, односно и самите да бидеме добри. Во последниве две години, нашето внимание повторно беше свртено кон злото што ја загрозува нашата благосостојба, со тоа што ни треба микроскоп за да го видиме. Но, и суперхероите доаѓаат во микронско пакување! Еден таков добар супер херој е и <a href="https://www.facebook.com/groups/artoflivingmacedonia/permalink/10158484208880178/" target="_blank" rel="noreferrer noopener">Mycobacterium vaccae</a>, што во превод значи кравји микобактерии бидејќи првпат биле изолирано во кравји измет во Австрија.</p>



<p>Како добра бактерија, M. vaccae се наоѓа во почвата, насекаде околу нас, а имаше позначаен настап на научната сцена во 2004 година. Според интернет порталот Quartz, тогаш британската докторка Мери О&#8217;Брајан, сакајќи да им помогне на своите пациенти со рак на белите дробови, ја инјектирала оваа бактерија во нивните бели дробови, бидејќи претходните искуства во Уганда покажале дека таа може да победи сој на белодробна туберкулоза која инаку е отпорна на лекови. Се испостави дека M. vaccae не може да се бори со клетките на ракот, но покажала други неверојатни супермоќи.</p>



<p>Д-р О&#8217;Брајан забележала дека нејзините пациенти се повитални, со подобри когнитивни способности од порано и, и покрај лошата прогноза на нивната болест, едноставно посреќни.</p>



<p>Понатамошното истражување на неврологот Кристофер Лори, од Универзитетот во Бристол, покажало дека оваа бактерија од крава влијае на група неврони кои се одговорни за производството на серотонин, често наречен хормон на среќата. На colorado.edu дознаваме повеќе за тоа како експериментите на професорот Лаури врз глувци повторно покажале дека покрај подобрувањето на расположението, исто така се подобрува и имунолошкиот одговор. Ако се потсетиме на старата добра изрека „Смеата е најдобар лек“, не е чудно што всушност истите неврони се задолжени и за здравјето и за доброто расположение.</p>



<p>Третиот дел од супермоќниот триптих M. vacca е неговото влијание врз стресот. Бидејќи се покажало дека кога глувците се дружат со оваа бактерија се помалку склони кон стрес и имаат намалени нивоа на анксиозност, професорот Лори ја проширил својата сфера на интерес на американските ветерани со посттрауматско стресно нарушување (ПТСН). Тој верувал дека давањето на оваа бактерија во форма на апчиња, инхалации или инјекции на лица со висок ризик од ПТСН, како што се војници или работници во брза помош, ќе ги ублажи негативните ефекти од стресот врз нивната физичка состојба и менталното здравје.</p>



<p>Каде можете да го запознаете овој суперхерој? Со оглед на тоа што се наоѓа во земјата, доволно е да прошетате во шума, да земете шишарка, желад, лист, да го погалите вашето или кучето на соседот, да одите боси по тревата &#8211; што е корисно за нас, заради апсорпција на електроните од земјата. Значи, секоја активност во која ќе имате директен контакт со земја, дури и во деновите кога сте повеќе во домашна варијанта.</p>



<p>Бидејќи среќата се крие под валканите нокти, задолжително почнете да садите нешто во градината / жардињерите / саксиите без ракавици. Ако се одлучите за некое јадливо цвеќе, кога со него ќе ја украсите чинијата, ете двојна среќа. Лутите пиперчиња се исто така одличен избор за домашните градини &#8211; изгледаат декоративно, зафаќаат малку простор, а кога ги јадете, вашиот мозок произведува ендорфин и допамин, хормони одговорни за тој момент на добро чувство. Деновиве се препорачуваат поголеми количини на витамин Ц, па зошто да не ја искористите можноста да го засадите секое семче од лимон во земја во саксијата?</p>



<p>Тајната на здравјето е во симбиозата со природата</p>



<p>За жал, живееме во време во кое поради прекумерна употреба на штетни хемикалии и прекумерна употреба на антибиотици е нарушена рамнотежата меѓу луѓето и микроорганизмите со кои отсекогаш сме живееле во симбиоза. Ако, пак, научните објаснувања за добрите намери на M. vacca не ви значат ништо, а барем еднаш во животот сте правеле колачи од кал, само сетете се на среќата што сте ја почувствувале тогаш. Затоа, ослободете го детето во себе, нурнете ги рацете во земја и спријателете се повторно барем со оваа ведра бактерија, и повторно нека победи доброто.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Lazy Loading (feed)
Minified using Disk

Served from: artkujna.mk @ 2026-04-11 17:53:36 by W3 Total Cache
-->