<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>нездрава храна &#8211; Арт кујна</title>
	<atom:link href="https://artkujna.mk/tag/%d0%bd%d0%b5%d0%b7%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%b0-%d1%85%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%b0/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 09 Sep 2024 12:42:42 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.9.4</generator>

<image>
	<url>https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2021/11/cropped-LOGO-ART-KUJNA-32x32.gif</url>
	<title>нездрава храна &#8211; Арт кујна</title>
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Гастроентеролозите открија која вкусна храна е најопасна за крвните садови</title>
		<link>https://artkujna.mk/gastroenterolozite-otkrija-koja-vkusna-hrana-e-najopasna-za-krvnite-sadovi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 09 Sep 2024 12:42:14 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[здравје]]></category>
		<category><![CDATA[колбаси]]></category>
		<category><![CDATA[крвни садови]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=41004</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="850" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-300x199.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-1024x680.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-768x510.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>За здраво тело и ум, важно е да се јаде храна богата со хранливи материи кои го хранат микробиомот: овошје, зеленчук, цели зрна, јаткасти плодови, семки и мешунки. 
]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="850" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-300x199.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-1024x680.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/09/sausage-platter-8800843_1280-768x510.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p><br>Лeкарите и нутриционистите често зборуваат за важноста на правилната и здрава исхрана бидејќи таа е еден од факторите од кои зависи здравјето на целиот организам. </p>



<p>Но, сепак често посегнуваме по храна која е многу штетна и според гастроентеролозите го труе организмот.</p>



<p>Особено е важно да се ограничи консумацијата на колбаси и чадени производи. </p>



<p>На крвните садови негативно влијаат навидум безопасни задоволства како што се колачи, бонбони, колачи, мафини, кечап, сосови и разни грицки. </p>



<p>Таквата храна е полна со сол, конзерванси, шеќер, разни адитиви, дури и хидрогенизирани масла и маргарин. </p>



<p>Овие евтини замени за путер при загревањето испуштаат канцерогени материи и ги ослободуваат во телото.</p>



<p>Транс мастите се опасни затоа што не се апсорбираат од телото, туку се таложат во сврзувачкото ткиво и одат во поткожното масно ткиво.</p>



<p>Ова го отежнува производството на инсулин, влијае на формирање на наслаги во крвните садови и го зголемува ризикот од срцеви заболувања. </p>



<p>Со други зборови, транс мастите го зголемуваат нивото на холестерол, предизвикуваат инсулинска резистенција и дијабетес. </p>



<p>Тие предизвикуваат зголемување на телесната тежина, што ги оптоварува разните органи и системи.</p>



<p>Накратко, за здраво тело и ум, важно е да се јаде храна богата со хранливи материи кои го хранат микробиомот: овошје, зеленчук, цели зрна, јаткасти плодови, семки и мешунки. </p>



<p>Сите овие намирници содржат влакна и полифеноли кои ги хранат добрите бактерии.</p>



<p>Добра опција е ферментираната храна како кефир, кисела зелка и кимчи, кои се богати со пробиотици кои се погодни за цревата. </p>



<p>И, се разбира, не заборавајте да пиете многу вода.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ултра -преработената храна меѓу причините за 2,7 милиони предвремени смртни случаи во Европа</title>
		<link>https://artkujna.mk/ultra-prerabotenata-hrana-megu-prichinite-za-27-milioni-predvremeni-smrtni-sluchai-vo-evropa/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 18 Jun 2024 09:54:08 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[ТОП 5]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[СЗО]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=39715</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>Според податоците од Светската здравствена организација (СЗО), од ултра -изложена храна (UPF), алкохол, тутун и фосилни горива, умираат 2,7 милиони луѓе секоја година низ цела Европа.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/06/pexels-horizon-content-2100060-3764353-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<p>Експертите велат дека „моќните индустрии“ поттикнуваат лошо здравје и предвремена смрт затоа што се мешаат во владините политики и напорите за намалување на случаите на карцином, срцеви заболувања и дијабетес.</p>



<p>Во новиот извештај Светската здравствена организација (СЗО), повикува на „строга регулатива за намалување на моќта на индустријата“ и ги повикува владите да иницираат здравствени политики што индустријата редовно „ги оспорува, одложува, ослабува или стопира“.</p>



<p>СЗО известил дека „повеќе од 7400 луѓе умираат секој ден“ во Европа заради штетните производи и пракси што ги „стимулира комерцијалната индустрија“.</p>



<p>„Овие комерцијални производи се причина за 24 % од сите смртни случаи, вклучително и голема смртност од кардиоваскуларни заболувања (51,4 %) и карцином (46,4 проценти)“, вели СЗО.</p>



<p>Во извештајот се наведува дека индустриите на тутун, алкохол, ултра -преработена храна и горива се целосно или делумно одговорни за 2,7 милиони смртни случаи годишно во Европа.</p>



<p>Во меѓувреме, глобалната слика покажува дека тутунот, ултрапреработената храна (UPF), фосилните горива и алкохолот предизвикуваат 19 милиони смртни случаи годишно, или 34 % од сите смртни случаи.</p>



<p>По анализата на податоците, СЗО соопшти дека 1,15 милиони смртни случаи на годишно ниво во Европа биле предизвикани од пушење, 426.857 поради алкохол, 117.290 поради исхрана со високо -преработено месо и 252.187 поради диета со висок удел на сол.</p>



<p>Овие бројки дури и не вклучуваат случаи на смрт предизвикани од дебелина, висок крвен притисок, висок шеќер во крвта или високо ниво на холестерол, што е поврзано со нездравата исхрана, се наведува.</p>



<p>Во извештајот се покануваат владите да ги препознаат тактиките што ги користи индустријата, како што се обвинување на поединци, маркетинг, дезинформација, промоции на социјалните мрежи, лобирање и „поткопување на науката“, како што е финансирање на истражувања што ги промовираат нивните цели.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дали воопшто знаете што се кренвиршли? Погледнете како се прават, што сѐ оди во нив и како влијаат на телото (ВИДЕО)</title>
		<link>https://artkujna.mk/dali-voopshto-znaete-shto-se-krenvirshli-poglednete-kako-se-pravat-shto-s%d1%90-odi-vo-niv-i-kako-vlijaat-na-teloto-video/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 14 Sep 2023 08:07:20 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[ТОП 5]]></category>
		<category><![CDATA[кренвиршли]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[преработена храна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=35382</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="960" height="640" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641.jpg 960w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /></div>Во многу кренвиршли се користат нуспроизводи од животинско потекло како што се кожа, 'рскавица и остатоци од месо, често во комбинација со полнила како што се презла, протеини од соја и скроб. Некои истражувања сугерираат дека јадењето поголеми количини преработено месо, вклучително и кренвиршлите, може да го зголеми ризикот од одредени видови на рак, особено рак на дебелото црево.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="960" height="640" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641.jpg 960w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/09/pexels-polina-tankilevitch-4518641-768x512.jpg 768w" sizes="auto, (max-width: 960px) 100vw, 960px" /></div>
<p>Кренвиршлите често се присутни на менијата ширум светот и многу луѓе ги сакаат поради нивната практична подготовка и вкус. Сепак, зад нивната привлечност се крие сложена приказна за нивниот состав и потенцијалните опасности по здравјето. </p>



<p>Имено, кренвиршлите се производ кој често предизвикува загриженост поради својот состав. Главните состојки во повеќето кренвиршли се мелено месо, вода, сол и адитиви. Она што ги прави проблематични се адитивите како што се вештачки ароми, конзерванси и засилувачи на вкус, а некои производители често користат неквалитетно месо и животински делови кои вообичаено не се користат во прехранбената индустрија.</p>



<p>Кренвиршлите често се сметаат за нездрава храна поради неколку причини. Една од нив е високата содржина на сол. Повеќето се богати со натриум, што е поврзано со висок крвен притисок и зголемен ризик од срцеви заболувања. Понатаму, тие се полни со преработени состојки. Производството на кренвиршли вклучува бројни адитиви и преработени состојки кои се поврзани со негативни здравствени ефекти, вклучително и поголем ризик од дебелина и дијабетес.</p>



<p>Кренвиршлите имаат многу ниска хранлива вредност и не се богати со есенцијални хранливи материи како што се витамини и минерали. Некои истражувања сугерираат дека јадењето поголеми количини преработено месо, вклучително и кренвиршлите, може да го зголеми ризикот од одредени видови на рак, особено рак на дебелото црево.</p>



<p>Од што се направени?<br>Составот на кренвиршлите може да варира во зависност од производителот и видот на кренвиршлите, но обично ги вклучува следните состојки.</p>



<p>Месо: Традиционално, кренвиршлите се правеле од мелено месо, како свинско, говедско, пилешко или живина. Меѓутоа, во производството на кренвиршли често се користат различни видови месо, вклучувајќи ги и оние со слаб квалитет.</p>



<p>Вода: Кренвиршлите често содржат вода за да се подобри текстурата и да се намалат трошоците за производство.</p>



<p>Сол: Се додава сол за вкус и зачувување. Високата содржина на сол може да придонесе за висок крвен притисок и срцеви заболувања.</p>



<p>Адитиви: Кренвиршлите често содржат адитиви како што се бои, вкусови, засилувачи на вкус и конзерванси за подобрување на изгледот и издржливоста на производот.</p>



<p>Нуспроизводи и полнила: Во многу кренвиршли се користат нуспроизводи од животинско потекло како што се кожа, &#8216;рскавица и остатоци од месо, често во комбинација со полнила како што се презла, протеини од соја и скроб.</p>



<p>Погледнете го видеото кое е снимено во фабрика за производство на кренвиршли.</p>



<figure class="wp-block-embed is-type-video is-provider-youtube wp-block-embed-youtube wp-embed-aspect-16-9 wp-has-aspect-ratio"><div class="wp-block-embed__wrapper">
<iframe loading="lazy" title="How It&#039;s Made Hot Dogs" width="1170" height="658" src="https://www.youtube.com/embed/B0OGrZFzjgQ?wmode=transparent&amp;rel=0&amp;feature=oembed" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" allowfullscreen></iframe>
</div></figure>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Ова е најлошиот вид на храна што подмолно ги убива нашите бубрези</title>
		<link>https://artkujna.mk/ova-e-najloshiot-vid-na-hrana-shto-podmolno-gi-ubiva-nashite-bubrezi/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 10 May 2023 11:55:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[бубрези]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[помфрит]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=33640</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="427" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>Одвојте неколку минути за да запомните која храна треба веднаш да престанете да ја јадете или барем да го намалите внесот на минимум доколку сакате вашите бубрези да останат здрави и ефикасни што е можно подолго.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="427" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/05/pixzolo-photography-8ybhgp0wreo-unsplash-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Можеби сè уште се сеќавате на деталите за улогата и важноста на бубрезите во различни телесни функции од вашите училишни денови. Сепак, колку и да сте свесни за нивната важност, колку често всушност размислувате или се грижите за нивното здравје? </p>



<p>Веројатно ретко, со што се зголемува ризикот од развој на бубрежна болест во иднина. </p>



<p>Дијабетесот и хипертензијата исто така може да го зголемат ризикот од развој на бубрежна болест. Имајте на ум дека бубрезите се нешто како војници-заштитници во човечкото тело. Тие играат клучна улога во отстранувањето на отпадот и вишокот течности од телото. Покрај тоа, тие помагаат во одржувањето на рамнотежата на течности, соли и минерали во крвта, што е неопходно за добро здравје. Сепак, несоодветниот начин на живот, кој вклучува избор на нездрава храна, може сериозно да му наштети на здравјето и правилното функционирање на бубрезите. Затоа, одвојте неколку минути за да запомните која храна треба веднаш да престанете да ја јадете или барем да го намалите внесот на минимум доколку сакате вашите бубрези да останат здрави и ефикасни што е можно подолго.</p>



<p><strong>Месни преработки</strong></p>



<p>Месните преработки, како сланината, колбасите, виршлите и бургерите се голема закана за нашите бубрези и нивното здравје. Таквата храна има висока содржина на натриум, а редовното прекумерно внесување натриум може да доведе до зголемување на крвниот притисок и изложеност на бубрезите на прекумерен напор и стрес. Покрај тоа, истражувањата сугерираат дека консумирањето повеќе животински отколку растителни протеини може да ја забрза прогресијата на бубрежното заболување.</p>



<p><strong>Газирани сокови</strong></p>



<p>Газираните пијалаци имаат исклучително висока содржина на шеќер и речиси и да немаат хранлива вредност. Затоа, ваквите пијалаци додаваат дополнителни калории во вашата исхрана (нутритивно бескорисни), што може да резултира со зголемување на телесната тежина. Истражувањата покажаа дека консумацијата на газирани пијалаци е поврзана со голем број болести, како што се остеопороза, бубрежни заболувања, метаболички синдром и проблеми со забите. Крајно време е да престанете да пиете газирани пијалаци по секоја цена и да ѝ се вратите на водата или на свежите овошни сокови, како што е, на пример, свежата лимонада.</p>



<p><strong>Замрзнати оброци</strong></p>



<p>Истражувањата покажаа дека преработената храна, како што се готови замрзнати оброци и оброци подготвени за микробранови печки, може да придонесат за развој на дијабетес тип 2. Тешко или ултра-обработена храна значи дека е храна која е полна со скриени масти, шеќер и/или натриум. Секогаш е подобро да се подготви свеж оброк од целосна храна и да се избегнува замрзната полуготова храна која треба само да се испржи или загрее за да биде подготвена за консумирање. Ако апсолутно морате да јадете замрзнати оброци, изберете ги оние кои имаат ниска содржина на натриум или „без додадена сол“ на етикетата. Можете малку да го „подобрите“ нутритивниот квалитет на таквиот оброк со додавање на свеж зеленчук или овошје.</p>



<p><strong>Пржени компирчиња</strong></p>



<p>Доколку во рестораните за брза храна консумирате компири во форма на чипс или во форма на пржени компири, треба да знаете дека компирот во ваква пржена форма многу им штети на бубрезите. Треба да се избегнува пржена храна за да се заштитат срцето и бубрезите од болести. Покрај тоа, компирот е богат со калиум, а сите оние кои веќе имаат бубрежни заболувања треба да го намалат внесот на калиум.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дали сирењето е здраво или не?</title>
		<link>https://artkujna.mk/%d0%b4%d0%b0%d0%bb%d0%b8-%d1%81%d0%b8%d1%80%d0%b5%d1%9a%d0%b5%d1%82%d0%be-%d0%b5-%d0%b7%d0%b4%d1%80%d0%b0%d0%b2%d0%be-%d0%b8%d0%bb%d0%b8-%d0%bd%d0%b5/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 06 Sep 2022 10:29:17 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[здрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[сирење]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=30260</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="411" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash-300x193.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash-210x136.jpg 210w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>Нема сомнеж дека сирењето е една од најомилените намирници, но и една од оние околу кои има најмногу дилеми. Многу луѓе се прашуваат: дали е здраво или не? Дали може да се јаде редовно? Колку сирење е доволно, а колку е премногу? Дали придонесува за дебелина и срцеви заболувања? Ќе се обидеме да одговориме на овие и слични прашања]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="411" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash-300x193.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/09/farhad-ibrahimzade-qnuwYOakgvA-unsplash-210x136.jpg 210w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Историјата на сирењето е долга околу 7.000 години, а се верува дека првпат е направено сосема случајно: арапски номад патувал низ пустината со млеко во мешина (вреќа од овча кожа што служела за пренесување течност) и кога ја отворил по некое време, забележал дека скапоцениот пијалак се подели на течност (сурутка) и грутчиња (сирење).<br>Овој процес настанал затоа што мешината содржела ензим за коагулација на млекото, а високата температура и триењето предизвикани од возењето придонеле за да се згрутчи.<br>Денес на пазарот има различни видови сирења, но мислењата за нивното влијание врз здравјето се многу спротивставени.</p>



<p>Некои истражувања потврдуваат дека овој производ го спречува развојот на многу современи болести и го подобрува метаболизмот (кравјото сирење со малку маснотии, на пример, ги содржи амино киселините метионин и цистеин, кои учествуваат во метаболичките процеси во организмот).</p>



<p>Од друга страна, научниците истакнуваат дека во земјите каде што не се консумираат сирење и други млечни производи &#8211; како што е на пример Јапонија &#8211; кардиоваскуларните заболувања и некои видови на рак се многу ретки.</p>



<p>Нема сомнеж дека сирењето е една од најомилените намирници, но и една од оние околу кои има најмногу дилеми. Многу луѓе се прашуваат: дали е здраво или не? Дали може да се јаде редовно? Колку сирење е доволно, а колку е премногу? Дали придонесува за дебелина и срцеви заболувања? Ќе се обидеме да одговориме на овие и слични прашањаво продолжение.</p>



<p>Природното сирење се прави од млеко, сол, „добри“ бактерии и мешавина на ензими наречени сириште, а се добиваат од желудникот на младите преживари. Познато е дека луѓето правеле сирење повеќе од 4.000 години, иако неговото потекло е нејасно.</p>



<p>Денес постојат многу видови сирење, кои можат да се поделат во осум категории: сино сирење (на пр. Горгонзола), тврдо (пармезан), паста филата (моцарела), преработени (американски), полутврди (чедар), полумеки ( Хаварти) и меки и зрели (бриер).</p>



<p>Се разбира, постојат илјадници различни сорти на сирење, па дури и сорти што спаѓаат во истата категорија (една од оние што ги наведовме) може да се разликуваат доста по вкус, бидејќи многу фактори влијаат на тоа. Исто е и со нутритивните профили. Некои имаат помалку, а некои повеќе сол (по правило тоа се тврди и зрели сирења), некои имаат помалку, а некои повеќе масти и слично.</p>



<p><strong>Кои се потенцијалните здравствени придобивки од сирењето?</strong></p>



<p><strong>Поволно делува на здравјето на коските</strong><br>Сирењето содржи неколку клучни хранливи материи, вклучувајќи го и калциумот, кои придонесуваат за здравјето на коските. Поволното дејство врз здравјето на коските е позабележително кај помладите, иако веројатно е важно да се консумира на сите возрасти.</p>



<p><strong>Може да помогне да се спречи кариес</strong><br>Јадењето сирење ја зголемува pH вредноста во устата, веројатно поради зголемената плунка, што може да помогне во заштитата на забната глеѓ.</p>



<p><strong>Позитивно влијае на цревната микрофлора</strong><br>Сирењето може да ја промени микрофлората на телото, да го забрза метаболизмот и потенцијално да го намали ризикот од дебелина!</p>



<p><strong>Може да придонесе за спречување на когнитивниот пад</strong><br>Една студија на повеќе од 1.700 возрасни испитала колку често јадат одредена храна, вклучително и сирење. Преку статистичка обработка на податоци, утврдено е дека оние кои секојдневно консумирале сирење биле изложени на помал ризик од когнитивно опаѓање (деменција и слично) што доаѓа со возраста.</p>



<p><strong>Може да помогне да се намали ризикот од дијабетес тип 2</strong><br>Барем така покажуваат некои студии, кои секојдневното консумирање сирење го поврзуваат со намален ризик од дијабетес.</p>



<p><strong>Придонесува за намалување на ризикот од кардиоваскуларни заболувања</strong><br>Главната замерка на сирењето е главно тоа што содржи заситени масти, кои според постарите истражувања не се добри за кардиоваскуларното здравје. Меѓутоа, неодамнешните истражувања покажуваат дека умереното консумирање на заситени масти не е штетно, напротив, барем кога станува збор за сирењето. Една мета-анализа која вклучува повеќе студии покажа дека консумирањето малку сирење секој ден всушност го намалува ризикот од кардиоваскуларни болести! Најголемо намалување на ризикот е откриено кај оние кои консумирале околу 40 грама сирење дневно.<br><strong>Дали сирењето дебелее?</strong><br>Во минатото се сметаше дека сирењето нема место во исхраната на оние кои сакаат да ослабат (бидејќи е калорично и богато со заситени масти). Но, денес на тоа се гледа малку поинаку.</p>



<p>Сирењето, на пример, е одличен извор на конјугирана линолеинска киселина, која може да придонесе за помалку складирање маснотии и зголемување на телесната тежина. Овој ефект беше поизразен во истражувањето спроведено на животни, а нешто помалку изразен во истражувањето на луѓето. Една од студиите што вклучуваше сирење, исто така, покажа дека консумацијата на млечна маст изгледа не доведува до зголемување на телесната тежина, туку, напротив, дури и го намалува ризикот од дебелина!</p>



<p>Мета-анализата што веќе ја споменавме покажа дека на краток рок, намалувањето на вкупниот број на калории и зголемувањето на консумацијата на сирење може умерено да придонесе за губење на тежината.</p>



<p>Сè на сè, сирењето можеби навистина нема да ви помогне да изгубите тежина, но само по себе нема да ве натера да се здебелите, ако го консумирате умерено. </p>



<p>Проблемот е што сирењето обично се комбинира со многу масна, висококалорична и солена храна како пица и лазања, што лесно може да ги негира неговите придобивки.</p>



<p><strong>Нетолеранција на лактоза</strong><br>Многу луѓе го имаат овој проблем, поради што огромното мнозинство од возрасните имаат проблеми со варењето на млекото. Сепак, сирењето ги задржува повеќето хранливи придобивки од млекото, но има многу малку лактоза во споредба со другите млечни производи, па затоа може да го консумираат повеќето луѓе кои вообичаено имаат проблем со лактозата од млекото.</p>



<p><strong>7 вкусни &#8211; и здрави &#8211; начини да го користите сирењето во вашата исхрана</strong><br></p>



<p>Здробете го тврдото сирење во салата</p>



<p>Во омлетот додадете рендано сирење</p>



<p>За ужина изедете парче сирење со јаболко</p>



<p>Младото сирење со свежо овошје измешајте го во шолја и изедете го како десерт</p>



<p>Во чинија наредете парчиња разни сирења со грозје и ореви, бадеми и сл.</p>



<p><strong>Заклучок</strong><br>Сирењето не е нездраво &#8211; далеку од тоа. Може да се каже дека е корисна храна, погодна за секојдневна консумација, но секако, треба да се консумира умерено, поради содржината на масти, натриум и калории. Според податоците на Школата за јавно здравје на Харвард, парче сирење од 5 сантиметри содржи околу 120 калории.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Дали знаете која храна може да ви предизвика главоболка?</title>
		<link>https://artkujna.mk/%d0%b4%d0%b0%d0%bb%d0%b8-%d0%b7%d0%bd%d0%b0%d0%b5%d1%82%d0%b5-%d0%ba%d0%be%d1%98%d0%b0-%d1%85%d1%80%d0%b0%d0%bd%d0%b0-%d0%bc%d0%be%d0%b6%d0%b5-%d0%b4%d0%b0-%d0%b2%d0%b8-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d0%b8/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 11 Apr 2022 12:19:36 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[главоболка]]></category>
		<category><![CDATA[нездрава храна]]></category>
		<category><![CDATA[храна]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=28453</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="427" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>Нездравата исхрана која всушност воопшто не е хранлива во однос на витамини и минерали може да биде кобна за вашата глава. Подолу ви откриваме намирници кои многу лесно може да бидат причина за вашите главоболки.]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="427" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" loading="lazy" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2022/04/melissa-walker-horn-kBtP2IWiYSI-unsplash-300x200.jpg 300w" sizes="auto, (max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p>Главоболките се многу чести кај многу луѓе. Тие можат да бидат показател за сериозна здравствена состојба доколку се чести и тешки, па во тој случај задолжително треба да посетите лекар. Но и стресот, заморот, исцрпеноста, гладот ​​исто така можат да бидат причина за главоболка.</p>



<p>Исхраната е многу важен дел од нашето здравје, па лесно може да влијае на главоболката. Запомнете дека вие сте тоа што го јадете, па ако често ве боли главата, обидете се да внимавате на храната што ја јадете.</p>



<p>Нездравата исхрана која всушност воопшто не е хранлива во однос на витамини и минерали може да биде кобна за вашата глава. Подолу ви откриваме намирници кои многу лесно може да бидат причина за вашите главоболки.</p>



<ol class="wp-block-list"><li>Преработена храна<br>Салама, колбаси и друга конзервирана храна содржат нитрати кои можат да предизвикаат мигрена.</li><li>Ладна храна<br>Речиси 90% од луѓето кои страдаат од мигрена се чувствителни на ладна храна како на пример, сладолед.</li><li>Чоколадо<br>Млечното чоколадо во преработена форма може да предизвика невролошки проблеми.</li><li>Сирење<br>Сирењето содржи тирамин, амино киселина која често се поврзува со мигрена</li><li>Вино<br>Виното содржи сулфити кои можат да бидат причина за силни напади на главоболка.</li></ol>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Lazy Loading (feed)
Minified using Disk

Served from: artkujna.mk @ 2026-04-11 11:17:12 by W3 Total Cache
-->