<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>ензим &#8211; Арт кујна</title>
	<atom:link href="https://artkujna.mk/tag/enzim/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Thu, 29 Aug 2024 09:38:24 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1</generator>

<image>
	<url>https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2021/11/cropped-LOGO-ART-KUJNA-32x32.gif</url>
	<title>ензим &#8211; Арт кујна</title>
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Не го јадете овој зеленчук сиров, може да создаде јазли на тироидната жлезда!</title>
		<link>https://artkujna.mk/ne-go-jadete-ovoj-zelenchuk-sirov-mozhe-da-sozdade-jazli-na-tiroidnata-zhlezda/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 29 Aug 2024 09:38:23 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[ензим]]></category>
		<category><![CDATA[зелен зеленчук]]></category>
		<category><![CDATA[зеленчук]]></category>
		<category><![CDATA[сиров или варен]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=40894</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>„Зелениот зеленчук: кељ, прокељ, брокула, карфиол, келераба, блитва и спанаќ содржи струмаогени материи кои можат да го поттикнат создавањето на јазли на тироидната жлезда. 
Доволно е термички да се обработи неколку минути со пареа и овие стромални супстанции ќе исчезнат“, советува ендокринолог]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="1280" height="853" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280.jpg 1280w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-300x200.jpg 300w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-1024x682.jpg 1024w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2024/08/vegetables-1014505_1280-768x512.jpg 768w" sizes="(max-width: 1280px) 100vw, 1280px" /></div>
<h3 class="wp-block-heading"></h3>



<p class="wp-block-paragraph">Одредени зеленчуци не треба да се јадат свежи, без разлика колку некои од нив се добри, на пример, во салати и фрапе, бидејќи можат да создадат јазли на тироидната жлезда. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Ендокринологот, проф. д-р Весна Димитријевиќ Среќковиќ објаснува како е најдобро да се подготват за да се избегне нивното тромбогено дејство. </p>



<p class="wp-block-paragraph">„Зелениот зеленчук: кељ, прокељ, брокула, карфиол, келераба, блитва и спанаќ содржи струмаогени материи кои можат да го поттикнат создавањето на јазли на тироидната жлезда. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Доволно е термички да се обработи неколку минути со пареа и овие стромални супстанции ќе исчезнат“, вели проф. д-р Димитријевиќ Среќковиќ.</p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Спанаќ</strong> </p>



<p class="wp-block-paragraph">Спанаќот е богат со хранливи материи, особено со железо, магнезиум, калциум и цинк, но овие хранливи материи полесно се апсорбираат кога спанаќот се готви. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Тоа е затоа што спанаќот е полн со оксална киселина која ја блокира апсорпцијата на железо и калциум.</p>



<p class="wp-block-paragraph">Загревањето на спанаќот го ослободува врзаниот калциум, што го прави подостапен за телото да го апсорбира. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Истражувањата покажуваат дека спанаќот зготвен на пареа го одржува нивото на фолна киселина, витамин Б9, што може да го намали ризикот од одредени видови на рак. </p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Блитва</strong> </p>



<p class="wp-block-paragraph">Блитвата најдобро се вари на пареа. Нема причина да ја јадете сирова, бидејќи за разлика од повеќето други зеленчуци и овошја, блитвата има многу повеќе достапни хранливи материи по готвењето и што е најважно, неколку минути варење на пареа ќе ги отстрани од блитвата стромогените материи. </p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Кељ</strong> </p>



<p class="wp-block-paragraph">Кељот е најздрав кога е лесно сварен на пареа, бидејќи ги деактивира ензимите кои го спречуваат телото да го користи јодот потребен за функцијата на тироидната жлезда, што помага во регулирањето на метаболизмот, забележува д-р Димитријевиќ Среќковиќ. </p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Келераба</strong></p>



<p class="wp-block-paragraph">Може да се готви цела околу 30 минути или исечена десет минути додека не омекне.</p>



<p class="wp-block-paragraph">Вкусна ќе биде и ако е зготвена на пареа, динстана, варена, пржена или целосно испечена во рерна. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Младите листови и стеблата исто така се јадат и содржат повеќе витамини и минерали, особено каротин и фосфор, отколку месестиот плод. </p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Брокула, карфиол и прокељ</strong> </p>



<p class="wp-block-paragraph">Истражувањата покажаа дека со варењето на парење на овој зеленчук се зачувува и витаминот Ц кој се бори против ракот и киселините кои може да се добијат од овие зеленчуци. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Активирање на мирозиназата овозможува и сечкањето на брокулата и оставањето најмалку 40 минути пред готвењето. </p>



<p class="wp-block-paragraph"><strong>Ензим мирозиназа</strong> </p>



<p class="wp-block-paragraph">Истражувањето спроведено во British Journal of Nutrition покажало дека дури и кога брокулата е преварена, нејзините позитивни здравствени ефекти може во голема мера да се зачуваат ако ја комбинираме со храна која го содржи ензимот мирозиназа (на пр. ротквица, зелка, поточарка). </p>



<p class="wp-block-paragraph">Тоа е ензим кој е неопходен во синтезата на сулфорафан, состојка од зеленчукот која има антиканцерогено дејство. </p>



<p class="wp-block-paragraph">Ако мирозиназата е присутна во храната, сулфорафанот брзо се ослободува и се апсорбира во тенкото црево, а во рок од 30 минути можеме да ја забележиме неговата биоактивност.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Lazy Loading (feed)
Minified using Disk

Served from: artkujna.mk @ 2026-09-17 21:33:24 by W3 Total Cache
-->