<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>отровно растение &#8211; Арт кујна</title>
	<atom:link href="https://artkujna.mk/tag/otrovno-rastenie/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Mon, 27 Apr 2026 10:13:36 +0000</lastBuildDate>
	<language>mk-MK</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=6.9.4</generator>

<image>
	<url>https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2021/11/cropped-LOGO-ART-KUJNA-32x32.gif</url>
	<title>отровно растение &#8211; Арт кујна</title>
	<link>https://artkujna.mk</link>
	<width>32</width>
	<height>32</height>
</image> 
	<item>
		<title>Сите ги јадеме, но ретко кој знае дека со години ги сметале за отровни</title>
		<link>https://artkujna.mk/site-gi-jademe-no-retko-koj-znae-deka-so-godini-gi-smetale-za-otrovni/</link>
		
		<dc:creator><![CDATA[Арт Кујна]]></dc:creator>
		<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 10:13:35 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Слајдер]]></category>
		<category><![CDATA[Совети]]></category>
		<category><![CDATA[домати]]></category>
		<category><![CDATA[ликопен]]></category>
		<category><![CDATA[отровно растение]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://artkujna.mk/?p=46291</guid>

					<description><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="597" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" fetchpriority="high" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377-300x280.jpg 300w" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>Иако одамна ги прифативме како сојузници на здравјето, во последниве години повторно се најдоа под лупа. ]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<div style="margin-bottom:20px;"><img width="640" height="597" src="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377.jpg" class="attachment-post-thumbnail size-post-thumbnail wp-post-image" alt="" decoding="async" srcset="https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377.jpg 640w, https://artkujna.mk/wp-content/uploads/2023/04/pexels-mark-stebnicki-2255935-e1681776771377-300x280.jpg 300w" sizes="(max-width: 640px) 100vw, 640px" /></div>
<p></p>



<p>Некогаш симбол на опасност, денес неопходна ѕвезда на медитеранската кујна &#8211; доматот од „отровно растение“ се претвори во една од најздравите намирници во светот. Иако одамна го прифативме како сојузник на здравјето, во последниве години повторно се најде под лупа. </p>



<p>Се погласни се тврдењата дека доматите, заедно со другите помошници, може да предизвикаат воспалителни процеси во телото.</p>



<p><strong>Од страв до суперхрана</strong><br></p>



<p>Во Европа од 18 век, доматот немал добар имиџ. Се верувало дека е отровен, а ова верување било дополнително потхрането со случаи на болести кај аристократијата која го консумирала. Дури подоцна било откриено дека проблемот не бил во доматот, туку во оловото од луксузните садови. За разлика од благородништвото, посиромашните класи јаделе домати без последици &#8211; но нивното искуство не било релевантно во општеството од тоа време. Дури во 19 век доматите го добиле своето заслужено признание, а денес знаеме дека се вистинска нутритивна бомба.</p>



<p><strong>Херои или проблем</strong><br>Доматите, пиперките, модрите патлиџани и компирите припаѓаат на група растенија познати како помошници. Гоџи бобинките често се споменуваат заедно со нив. Ова се намирници кои се богати со витамини, минерали и антиоксиданти и се поврзани со помал ризик од бројни хронични заболувања.</p>



<p>На пример, доматите се богати со ликопен &#8211; моќен антиоксидант кој го штити срцето и може да го намали ризикот од одредени видови рак. Пиперките се вистински рекордери во витамин Ц, додека модрите патлиџани обезбедуваат влакна и соединенија корисни за мозокот. Компирите, иако честопати имаат лоша репутација, всушност се вреден извор на калиум и витамин Б6, особено ако се подготвени на здрав начин. Со други зборови, нивното елиминирање од вашата исхрана без добра причина би значело откажување од голем број важни хранливи материи.</p>



<p><strong>Каде произлегува проблемот?</strong><br>Сомнежите за помошниците беа дополнително популаризирани преку книгата „Парадоксот на растенијата“ од авторот Стивен Гандри. Според неговата теорија, овие растенија содржат соединенија како што се лектини и алкалоиди кои можат да му наштетат на телото.</p>



<p>Алкалоидите се природни одбранбени механизми на растенијата &#8211; еден вид „пестициди“ кои ги штитат од надворешни закани. Најпознати од нив се соланинот во компирите и капсаицинот во лутите пиперки. Во големи количини можат да бидат токсични, но во нормална исхрана нивните нивоа се далеку под опасните.</p>



<p>На пример, за да се појави сериозна токсичност на соланин, ќе треба да консумирате количини што е речиси невозможно да се постигнат со нормален оброк. Сепак, исклучок се компирите што позелениле &#8211; тие содржат значително повеќе од овие соединенија и треба да се избегнуваат.</p>



<p>Лектините се друга група соединенија што предизвикува дебата. Тие се наоѓаат во многу здрави намирници, а нивната потенцијална штета генерално се намалува со правилна подготовка на храната &#8211; како што е готвење или натопување.</p>



<p><strong>Не се сите организми исти</strong><br>Иако повеќето луѓе ги консумираат овие зеленчуци без проблеми, постојат исклучоци. Луѓето со чувствителен дигестивен систем, воспалителни заболувања на цревата или одредени автоимуни состојби понекогаш забележуваат влошување на симптомите по нивното консумирање.</p>



<p>Во такви случаи, има смисла да се обрне внимание на реакциите на сопственото тело. Ако доматите, пиперките или компирите редовно предизвикуваат надуеност, болка или лошо варење, можеби е време да ги намалите или привремено да ги елиминирате од вашата исхрана.</p>



<p><strong>Може ли да се намали ризикот?</strong></p>



<p>Добрата вест е дека начинот на кој ја подготвувате храната игра голема улога. Готвењето ја намалува количината на потенцијално проблематични соединенија, а лупењето и отстранувањето на семките помага дополнително.</p>



<p>На пример, зготвените домати имаат повеќе биолошки достапен ликопен од сировите, додека натопувањето на компирите пред готвењето може да ја намали содржината на алкалоиди. Комбинирањето со маслиново масло, билки и лиснат зеленчук дополнително ја зголемува хранливата вредност на оброкот.</p>



<p>Дебатата за помошниците покажува колку е сложена темата за исхрана. Додека социјалните медиуми честопати нудат едноставни одговори, реалноста е многу понијансирана. За повеќето луѓе, доматите, пиперките, модрите патлиџани и компирите не се непријатели, туку вредни сојузници за здравјето. Но, во исто време, важно е да го слушате вашето тело и да ја прилагодите вашата исхрана на вашите лични потреби.</p>
]]></content:encoded>
					
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>

<!--
Performance optimized by W3 Total Cache. Learn more: https://www.boldgrid.com/w3-total-cache/?utm_source=w3tc&utm_medium=footer_comment&utm_campaign=free_plugin

Page Caching using Disk: Enhanced 
Lazy Loading (feed)
Minified using Disk

Served from: artkujna.mk @ 2026-04-27 15:31:12 by W3 Total Cache
-->